|
Косово је већ
независно од Београда
Србија не може да се бори за 15 одсто
територије тако да изгуби и ових 85 одсто. Пристао бих
да потпишем сваки акт који би људима на Косову, Србима
на Косову, обезбедио нормалан живот
• На
питање да ли Србија, ако специјални изасланик генералног
секретара Уједињених нација за Косово Марти Ахтисари
предложи независност за јужну српску покрајину, треба да
пристане на такво решење или треба да га одбије, лидер
Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић једини
је домаћи политичар који на њега одговара потврдно.
-- Апсолутно сам за то да Србија прихвати предлог
међународне заједнице, а радо ћу вам објаснити и зашто.
Питање статуса Косова је свој одговор добило још 1999.
године када се наша држава повукла са Косова. Резолуција
1244 је само амортизовала ту трансформацију Косова из
покрајине која се налазила под надлежношћу Београда у
потпуном хаосу у протекторат међународне заједнице који
треба да добије свој карактер, јер међународна заједница
жели да пренесе одговорност на оне који тамо живе. Желим
да Србија кроз партнерство са међународном заједницом и
косовским Албанцима допринесе успостављању реда. Желим
да ми стварамо ново Косово, уместо што бранимо оно које
је нестало пре осам година. Тиме доказујемо да смо ми
заиста другачији од Милошевића, и што је много важније
да добијамо право да на том Косову које са другима
стварамо тражимо простор за српску заједницу.
• Да
појаснимо, говорите ли о Косову унутар српске државе са
потпуном аутономијом?
-- Не, ја говорим врло јасним језиком. Косово је од
Београда независно већ осам година.
•
Формално није још.
-- То ће бити тако..
• Али
није. Дакле, можете ли да одговорите: да ли бисте ви
били тај који би рекао: „Ја се слажем да Косово добије
независност" - и тиме се одрекнете дела територије?
-- Мене интересују људи на Косову, не територија. Желим
да људи са Косова одлучују о својој судбини и са њима ми
којима је стало до другачијег Косова. Не може Тадић да
каже да не постоји држава која би се одрекла 15 одсто
територије, јер Србија не може да се упореди ни по
једном другом основу са светом коме припадамо, Србија не
може да се бори за 15 одсто територије тако да изгуби и
ових 85 одсто. И да, ако ме то питате, пристао бих да
потпишем сваки акт који би људима на Косову, Србима на
Косову, обезбедио нормалан живот, статус констатутивног
народа, право вета као облик заштите од самовоље већине,
загарантовано учешће у свим косовским инстатуцијама,
снажну локалну самоуправу. Предуслов тога је да званични
Београд каже да је спреман да право управљања које више
не може да реализује пренесе баш на такве институције. И
од друге стране, од политичара Албанаца, тражио бих
управо то - да гарантују, потписима, декларацијама,
законским актима и својим делима, да ће људи на Косову
бити сигурни, да им нико неће угрожавати живот и
имовину, да ће моћи да се слободно крећу и раде, да више
никада неће горети ниједна кућа, да више нико неће
страдати, да неће бити прогнаних...
• Шта
бисте радили да после признавања косовске независности
исто затражи југ Србије или Војводина?
-- Прво, такви захтеви данас не постоје. Раније их је
било, али је то била екстремна реакција странака
националних заједница на Милошевићево насиље. Мислим да
би пре стигли до решења наше агоније када бисмо покушали
да одговоримо на
питање: зашто сви одлазе из Србије? И како пролазе они
који од нас одлазе?
•
Реците нам.
-- Зато што верују да им је боље на неком другом месту и
у неком другом систему него у овом коме данас припадају.
Данас странке са југа Србије учествују у изборима и
добро је што су из Милошевићевих ровова стигли до наших
институција.
Морамо бити свесни да људи који живе у Србији морају
бита задовољни, јер оног трекугка када ту Србију
доживљавају као претњу они желе ла живе па неком другом
месту.
Стезање каиша
• У вашем економском програму пише да ћете замрзнути
плате у јавном сектору на неколико година? Како ћете
замрзавањем плата просветарима и лекарима решити проблем
вишка администрације у државној управи?
-- Буџет нам троши 55 одсто друштвеног производа и јасно
је да одговорна власт ту потрошњу мора свести на разумну
меру, од око 40 одсто БДП, али не само замрчавањем
плата, него комплетном реформом система државне управе.
Пре свега, оно што хоћемо да урадимо је брза
приватизација јавних предузећа и повлачење државе из
бизниса, Држава мора, либерализацијом пореске политике и
смањењем оптерећења за запослене и послодавце, само да
створи услове за развој бизниса и смањење стопе
незапослености, а њена преокупација морају бити проблеми
из образовања, социјалне политике и здравства. Либерална
политика и стезање каиша обавезује државу, а не само
грађане, пошто се мучимо из дана у дан, хајде да томе
дамо смисао.
• Не
можете сваком ко је незадовољан да дате део државе. Не
можете тиме ни да правдате отцепљење дела територије.
-- Нико нас и не пита за дозволу. Људи сами решавају
своје проблеме које виде као последицу заједничког
живота са Србијом или у Србији. Последњи пример је Црна
Гора.
•
Како сте замислили да лустрирате цркву?
-- Законом, тако што на пример неко мора да одговара
за педофилију.
• То
је кривично дело за које је надлежан суд. За то се
одговара и без закона о лустрацији.
-- Па је л' одговарао? Када говорим о лустрацији,
мислим на лустрацију каква је спроведена у земљама
источне Европе. Ја видим разлику између удбаша у
мантијама и цркве као традиционалне институције, Нећу
рат са хришћанством 3000 година после Христа, али исто
тако нећу да ћутим нити толеришем данашњу улогу делова
СПЦ који уместо Светог писма по Србији проповедају
вредности које су од исте те Србије направиле
најнесрећнију европску земљу. Пред законом су сви исти,
и свештеник и политичар. И ја. Мислим на процес
утврђивања одговорности. Не кривичне, јер за то постоје
други закони, него политичке. За кршење норми грађанског
демократског друштва, угрожавање и непоштовање људских
права. Те норме су, нажалост кршили и људи који су
истовремено били и свештеници и политичари, и владике и
пуковннци Удбе. И они који су благословили „Шкорпионе",
а анатемисали сељаке који су организовали кобасицијаду.
• Али
то су људи са којима сте ви после 5. октобра сарађивали
када сте увели веронауку у школу. Ко вам сада не
одговара и кога бисте сада лустрирали?
-- Ево, на пример, и „Политику" бисмо лустрирали. Што
лажете као Миновићева „Политика". Учествујете са онима
који уништавају ову земљу у лагању ове земље.
• Има
ли неког у ЛДП-у за лустрацију?
-- Ви можете да поднесете пријаву.
•
Добро, ко је крив што лустрација није спроведена после
5. октобра?
-- Неспособност система. Ја сам је тражио и гласао
за тај закон.
• Шта
значи неспособност система?
-- То значи да смо имали председника који је сео у
Милошевићеву фотељу и одлучио да влада Милошевићевим
механизмима. Супротставио се успостављању новог система
вредности и обуставио демократске процесе, који су за
његов укус били исувише револуционарни, Релативизовао је
одговорности појединаца, странака и институција бившег
режима, са којима је убрзо постао ближи него са нама, да
би на крају уз њихову подршку владао Србијом.
• Ви
сада Коштуницу кривите за то што лустрација није
спроведена, а пре 5. октобра у једном интервјуу сте за
њега рекли да је најпоштенији, најбољи кандидат и једини
који може у том тренутку да победи.
-- Није тачно да сам рекао да је најпоштенији. То није
мој речник. А да је најбољи, то сам рекао. Мислио сам
даје најбољи у том тренутку и то мислим и данас. Из
перспективе 5. октобра подршка Коштуници била је
исправна одлука. Жестоко га критикујем али немам дилему
да би живот под Милошевићем био много гори него под
Коштуинцом, баш као што сам сигуран да његов континуитет
са Милошевићевим вредностима у тоталу може бити скупљи
за наше друштво од самог Милошевића.
• Па
какви сте били онда ви остали ако вам је он био најбољи.
-- Ми смо били глупи. Хоћете ли да вам кажем какви
смо били према вашој кући? Никада нам није пало на памет
да постављамо главног уредника или новинаре ни да ми
малтретирамо неког члана Управног одбора. Ето такви смо
били.
• Да
ли сте ви за обрачун са тајкунима о коме ових дана
говоре и лидери других странака?
-- Мислим да институције морају да раде свој посао и
у мом случају, и у случају Тадића, Коштунице, Мишковића,
Бека, Лазаревића, Хамовића, Томислава Николића. Тајкуне
ствара неспособна држава. Ми желимо да имамо успешне и
богате људе и желимо да то буде резултат талента, рада,
а не муљања.
•
Зашто се онда после октобра 2000. године нисте
обрачунали са људима које сте оптуживали да су нелегално
стекли богатство?
-- Зато што је то требало да ураде нереформисане
институције оног истог система који их је и створио.
Коначно, зашто би у Србији одговарали бизнисмени, а не и
политичари који су дефинисали својом политиком и правила
игре у српској економији. На крају је срушен и Закон о
порезу на екстра профит. Проблем са овом државом јесте
што она не допушта људима да послују нормално. У периоду
од 2000. до 2003, године то није било тако. Данас су
људи који нешто приватизују, купе или створе у Србији -
проблем. У Војводини, која је до пола у корову, проблем
је што неко има 20.000 хектара, а није проблем то што 65
одсто аграра у Војводини почива на сељацима који имају
мање од три хектара на којима могу само да пропадну.
• Не,
проблем је ваљда како је тај што је купио 20.000 кектара
дошао до новца.
-- Није никаква тајна да тај новац потиче из
инвестиционих фондова или из банкарских кредита.
Политичари у Србији морају да кажу нешто друго - да није
проблем када Мишковић, Матијевић или Миодраг Костић купе
20.000 хекгара на којима стварају своје агроиндустријске
комппексе, али да је проблем ако се то уради на
нетранспарентан начин. А за транспарентност је одговорна
држава, а не бизнисмени.
•
Трећина Србије, како смо видели на досадашњим изборима,
а како показују и истраживања, гласа за радикале. Да ли
та трећина Србије треба да се боји вашег доласка на
власт?
-- Не, је не замерам ништа људима који гласају за Српску
радикалну странку, или за СПС, ДСС, ДС. Оно на шта ја не
пристајем је плашење радикалима које треба да сакрије
неспособност странака које су дужне да понуде
алтернативу. Снага СРС директно потиче из неспособности
странака демократског блока. Док сам ја водио посланичку
групу у Скупштини, СРС је имала пет одсто, а Томислаа
Николић је због непристојности водио посланичку групу са
тротоара. Што се мене лично тиче, желим сваки глас
дојучерашњег гласача СРС, јер је нашој политици потребна
свака подршка.
•
Чини се да је Борису Тадићу Коштуница прихватљив као
коалициони партнер. Како је овда за вас прихватљив човек
коме је прихватљив Коштуница који је, опет за вас
потпуно неприхватљив?
-- Ја сам био врло јасан и
верујем у могућност партнерства ДС и ЛДП. Под условом да
Демократска странка напусти пројекат кохабитације Тадића
и Коштунице и да се, посвети реализацији оних циљева
које је поствила ЛДП. Битно је да грађани када гласају
знају за шта гласају, да странке кажу за шта су. Не
мислим да је проблем људи у Србији софтвер и нисам
приметио да су смањење тог пореза доживели као кључно
решење. Ако говоримо о сарадњи са ДС, онда је предуслов
те сарадње јасна порука ДС да ли је њихов партнер после
избора Коштуница или ЛДП. Ако ћуте о томе, онда је јасно
да су са неким другим већ направили договор. Мени је
јасно ко је Војислав Коштуница, али ја хоћу да' знам ко
је Борис Тадић.
Интервју из ПОЛИТИКЕ, 24.12.2006.
Драгана Матовић |
